од Јосеп Мª Реицхардт Случај компаније ЕВЕРГРАНД Кине служи да се објасни да спољна трговина делује као комуникациони брод: када једна земља има суфицит у свом платном билансу текућег рачуна, друга (или друге) има (н) сличан износ дефицита. Садашњост је дете прошлости, са искуством прошлости имамо инструменте за разумевање садашњости: годинама је раст кинеског БДП-а био заснован на суфициту њене спољне трговине. Једначина је подразумевала да је овај вишак дефицит земаља које су куповале кинеске производе. Посебно САД и остатка западних економија, а ова једначина се задржала до Велике депресије 2007.
Кина је са страног суфицита од 10% у свом БДП-у прешла на 1% у периоду 2018-2019. Западне економије нису могле да прате темпо куповине из Кине, а са своје стране Комунистичка партија није могла да прикаже ниже бројке раста него претходних година јер је то представљало политички неприхватљив трошак. Решење које су усвојили кинески лидери било је повећање домаће потрошње. Домаћа потрошња се повећава олакшавањем приступа кредитима за компаније и појединце. Другим речима, кинески лидери, да би задржали стопу раста своје економије, прибегли су методу који је Запад довео до Велике депресије која је почела 2007.
Презадуженост предузећа и појединаца је ефикасан алат за краткорочни економски раст, али је темпирана бомба јер, као што се десило у САД са суб-приме грешке се праве у одобравању кредита и они постају токсична средства или их је тешко рефинансирати.
Али како каже Професор Сантјаго Нињо Бесера, током ових година привреда је наставила да функционише „допирано“ захваљујући мерама свих централних банака тзв. КЕ (Квантитативно ублажавање) упркос наставку Велике депресије из 2007. године, сада погоршане пандемијом ЦОВИД-19.
Али проблем са овом помоћи са „измишљеним“ новцем је у томе што ресурси измичу циљу централних банака и, уместо да служе за реактивацију продуктивне или стварне економије кроз кредитирање компанија и породица, ресурси се користе за шпекулативну економију, односно на берзе, сировине, деривате итд. где се купују нематеријална добра у нади да ће поскупити и продати са профитом. Није први пут да шпекулативно кретање крије балон који пуца на тачки коју ек пост називамо својим максимумом, али да су све до минута пре пуцања шпекуланти сматрали да је добар тренутак за куповину.
Огромна ињекција „измишљеног“ новца у привреду ће генерисати ништа мање велику инфлацију, централне банке су очекивале да ће убризгавање новца послужити за стварање „правог“ богатства које би садржало ефекат инфлације, али како није, ми смо упали у најгори могући сценарио: стагфлацију. На енглеском стагфлација, сложеница из стагнација, стагнација и инфлација, инфлација.
Централне банке покушавају да обуздају ово крварење ресурса и његове катастрофалне последице сужавајући се Реч преузета од спортиста који неколико дана пре такмичења успоравају темпо или ниво тренинга, што у случају финансија значи постепено повлачење „измишљене“ ињекције новца и то ће имати озбиљне последице за финансирање јавног дефицита земаља, као што је Шпанија, чији је главни купац њиховог јавног дуга ЕЦБ
Али да се вратимо на Кину, најочитији пример лоше политике презадужености приватних лица је криза ЕВЕРГРАНДЕ која је тренутно опасно близу неплаћања дуга, у неким аспектима је слична случају компаније "Барселона вуча, светлост и снага” у народу позната као „Ла Цанадиенсе” која је, осим своје хроничне декапитализације, морала да се суочи са бирократским мотивима и нејасним политичким интересима који су је спречавали да купи девизе које су јој биле потребне за отплату дуга издатог у иностранству. То је довело до њеног банкрота.
У Кини, као иу Шпанији, послови са некретнинама се не финансирају капитал, али са дугом. Ако посао добро функционише, висока полуга чини промотере богатијима; ако функционише лоше, финансијски систем има проблем и мора да створи „лошу банку“ или САРЕБ да преузме токсичну имовину. Шема се може поједноставити изреком: „капитализација профита и социјализација губитака“ у односу на ове приступе, пожељан би био конструктивнији и подржавајући и мање индивидуалистички став, уз неопходну друштвену свест о економској активности и, наравно, , нашег личног става као потрошача.
Питање је да ли ће кинеска влада поступити са ЕВЕРГРАНДЕ-ом као што је америчка поступила са Лехман Бротхерсом или као што је шпанска поступила са спасавањем БАНКЕ. Било би разумно доћи до међутачке између економског либерализма који је део самог постојања капиталистичке економије и комунистичког етатизма који партијску бирократију замењује здравом приватном иницијативом. У кинеском случају, треба напоменути да, за разлику од имовине Лехман Бротхерса, ЕВЕРГРАНДЕ има огромну имовину у некретнинама, која је сада потцењена, али се не може класификовати као токсична имовина.
Мало је вероватно да ће Кина одустати од високих стопа раста које су јој потребне, чак и ако се заснива на домаћој презадужености, када је богатство њених грађана и даље на нивоу од једне четвртине богатства грађана западних економија.
Референце:
- JХуан Рамон Ралло - Поверљиво
- Сантиаго Нино Бецерра.
- Царлос Баладо, професор на ОБС Бусинесс Сцхоол и извршни директор финансијске консултантске куће. еуроцофин.
- Фцо. Пелаио
- Алфредо Арауетес, професор економије на Цомиллас ИЦАДЕ.
БЕРЛИН, 10. новембар 2021
ДМСА Деутсцхе Марктсцреенинг Агентур (Немачка агенција за процену тржишта) припрема стечајни поступак против Евергранде групе због неплаћања камата на њене међународне обвезнице, ДМСА је предвидела да банкрот Еверграндеа, најзадуженијег инвеститора за некретнине на свету, може да покрене светску економију до сада “Одлично ресетовање”, односно до колапса светског финансијског система.
ДМСА жели да тражи банкрот Еверграндеа куповином неких обвезница на које је требало платити камату, а пошто нису наплаћене, већ имају прилику да туже Евергранде пред привредним судовима због стечајног поступка. Финансијски инжењеринг неизмирених обвезница доводи до тога да имају клаузулу о унакрсном неиспуњењу обавеза, што значи да ако чак и једна од ових обвезница не испуни обавезе, све 23 неизмирене обвезнице аутоматски имају статус „дефаулт“.
До сада су инвеститори веровали, са извесном наивношћу, у маневре Еверграндеа и владе Кине да реше кризу, али опклада ДМСА би могла да разнесе међународну игру балансирања и изазове “Одлично ресетовање”.
Иако ДМСА себе види као заступника потрошача, приватних купаца и инвеститора, ако то изазове колапс глобалног финансијског система, нико од њих неће изаћи на прво место. У сваком случају, иако је ДМСА маневар веома провокативан, не можемо искључити ни друге из Владе Кине, која је, да не заборавимо, главни носилац сувереног дуга у свим западним земљама. Нови хладни рат је сервиран.
