од Јесуса Баррена 
Наследни предмет без тестамента, такође тзв наслеђе без тестамента на основу пресуде Покрајинског суда Сарагосе 620/2005.
Супруга покојника улаже жалбу на пресуду Основног суда пред Покрајинским судом, сматрајући да има право на легитимно наслеђе.
Након смрти покојника без сведочења, деца су делила наследну имовину. Супруга пред судом тврди да има право на део наследне имовине, јер је то закон у случају смрти без завештања.
Супруга преминулог уложила је жалбу Покрајинском суду у Сарагоси јер се у првом степену суд са њом није сложио. Оно што је тврдила јесте да је имала право на део наследства свог покојног мужа, пошто он пре смрти није сачинио тестамент, а она је по закону имала право на део наследства у плодоуживању.
Законити наследници (деца и нећаци) одбили су да поделе наследство са њом и тврдили да она нема право на то пошто су, упркос томе што нису били законски раздвојени, били де фацто раздвојени дуги низ година.
Решење рочишта
Претрес, за одговор на овај случај, заснован је на следећем:
Он је рекао да се у овом случају ради о утврђивању обима члана 216. закона 1/99 од 24. фебруара о наслеђивању по узроку смрти Арагона који каже: „Жалба преживелом супружнику неће се одржати ако смрћу покојника судски му је одређено одвајање..., или ако је раздвојен у ствари споразумом који је коначно утврђен“.
У овом случају нико не спори да су супружници били раздвојени више од 20 година и живели у одвојеним домовима.
Дакле, постављало се питање да ли је до раставе у ствари дошло споразумно и да ли је поуздано утврђено, будући да је законом предвиђено да се из заоставштине искључи брачни друг који није у сродству по наклоностима и интересима, пошто немају крвне везе са покојником.
Раздвајање које је наметнуо један од супружника без пристанка другог не би било довољно да се преживели лиши наследно право.
За међусобну сагласност нису потребни документовани докази, може бити изричита или прећутна.
Докази такође нису синоним за документарне доказе, већ се односе на оно што се доказује, са таквом снагом и способношћу убеђења да искључује сваку сумњу или образложење супротно.
На основу тога, Веће закључује да су обоје живели одвојено више од 20 година, не само код куће, већ и због личних и економских веза типичних за брачну везу.
Осим тога, продужено раздвајање подразумева узајамно прихватање тог чињеничног стања које је консолидовано. Овако је то схватио СТС 13. јуна 1986. године. Штавише, у овом случају, нема доказа о било каквом покушају повратка ванбрачне заједнице од стране било ког супружника, када није било препрека у том погледу, пошто су обоје живели у Мадриду, обоје су радили у истој компанији и стога су поседовали довољну економску независност за боравак самостално.
Осим тога, фехациенциа те стварности је јасна.
Дакле, испуњени су услови из члана 216, а жалба је одбијена, па је претходна реченица потврђена.
Јуриспруденција виђена у предмету
Остале пресуде о сродним заоставштинама без тестамента:
- Покрајински суд Сорије – Прво одељење – Надлежност: Грађански – 2 – Бр. Рез.: 42/2006 – Бр. Препорука: 38/2006
- Покрајински суд Оренсе – Други одсек – Надлежност: Грађански – 1
- Врховни суд – Прво веће – Надлежност: Грађански – 2- Препорука бр.: 4065 / 2000
Употреба нових технологија у наслеђивању
У свему што се тиче наслеђа, нове технологије се већ користе у правне услуге. То је оно што је познато као легалтецх. Једна од најрелевантнијих компанија је овде (који су основали Рамон Пратдесаба, Ллуиса Моралес и Рубен Мендиола) који од 2019. године примењује своју технологију прозора за обављање свих релевантних процедура у цивилном регистру, имовинском регистру, нотар, финансијске институције и осигуравајућа друштва. Поред олакшавања и поједностављивања рада пореског стручњака, штедња пореза за наследнике.
Слика Рафаел Бордес en пикабаи
